Истраживања показала> Стотине хиљада радника жртве предугог радног времена
Предуго радно вријеме смртоносно је за стотине хиљада радника годишње у цијелом свијету, а ријеч је о негативном тренду који би се могао додатно погоршати и убрзати због пандемије корона вируса, упозорила је у понедјељак, 17. маја, Свјетска здравствена организација.
Резултати првог глобалног истраживања о преурањеној смртности повезаној с предугим радним временом, објављени су у часопису Environment International. Они указују на то да је 2016. године од можданог удара или срчаних обољења повезаних с предугим радним временом умрло око 745.000 људи, што је готово 30 посто више у односу на 2000.
“Радно вријеме од 55 или више сати седмично представља озбиљан здравствени ризик. Ово сазнање намјеравамо да искористимо да бисмо подстакнули мјеродавне на ангажман и тако додатно заштитили раднике”, рекла је Мариа Неира, директорица СЗО Одјељења за околину, климатске промјене и здравље.
Истраживање, које су у 194 земље свијетаспровели СЗО и Међународна организација рада, упућује на то да већину жртава, чак 72 посто, чине мушкарци у средњим или старијим годинама. Истраживање указује и на то да су становници југоисточне Азије и западног Пацифика, која укључује Кину, Јапан и Аустралију, најпогођенији овим проблемом.
Подаци упућују на то да је код особа које седмнично раде 55 или више сати уочен 35 посто већи ризик од можданог удара и 17 посто већи ризик од исхемијске болести срца у поређењу с онима који седмично раде између 35 и 40 сати.
Пандемија убрзала негативан развој догађаја. Истраживање покрива период од 2000. до 2016. године, што значи да није обухватила пандемију корона вируса, међутим званичници СЗО сматрају да све чешћи рад од куће и успорена глобална економија, као последица корона вируса, могу повећати споменути ризик.
“Пандемија је убрзала негативан развој догађаја, што би могло подстакнути и тренд продужења радног времена”, стоји у извјештају СЗО, који процјењује да данас најмање 9 посто људи има предуго радно вријеме.
Ограничење броја радних сати било би корисно за послодавце јер се показало да такав потез повећава продуктивност радника, рекао је технички службеник СЗО Франк Пега који сматра да је “у вријеме економске кризе мудар избор не повећавати број радних сати.”
СЗО је најавила да ће, узимајући у обзир податке ове студије, настојати да побољша своје радне прописе.
Агенције
Резултати првог глобалног истраживања о преурањеној смртности повезаној с предугим радним временом, објављени су у часопису Environment International. Они указују на то да је 2016. године од можданог удара или срчаних обољења повезаних с предугим радним временом умрло око 745.000 људи, што је готово 30 посто више у односу на 2000.
“Радно вријеме од 55 или више сати седмично представља озбиљан здравствени ризик. Ово сазнање намјеравамо да искористимо да бисмо подстакнули мјеродавне на ангажман и тако додатно заштитили раднике”, рекла је Мариа Неира, директорица СЗО Одјељења за околину, климатске промјене и здравље.
Истраживање, које су у 194 земље свијетаспровели СЗО и Међународна организација рада, упућује на то да већину жртава, чак 72 посто, чине мушкарци у средњим или старијим годинама. Истраживање указује и на то да су становници југоисточне Азије и западног Пацифика, која укључује Кину, Јапан и Аустралију, најпогођенији овим проблемом.
Подаци упућују на то да је код особа које седмнично раде 55 или више сати уочен 35 посто већи ризик од можданог удара и 17 посто већи ризик од исхемијске болести срца у поређењу с онима који седмично раде између 35 и 40 сати.
Пандемија убрзала негативан развој догађаја. Истраживање покрива период од 2000. до 2016. године, што значи да није обухватила пандемију корона вируса, међутим званичници СЗО сматрају да све чешћи рад од куће и успорена глобална економија, као последица корона вируса, могу повећати споменути ризик.
“Пандемија је убрзала негативан развој догађаја, што би могло подстакнути и тренд продужења радног времена”, стоји у извјештају СЗО, који процјењује да данас најмање 9 посто људи има предуго радно вријеме.
Ограничење броја радних сати било би корисно за послодавце јер се показало да такав потез повећава продуктивност радника, рекао је технички службеник СЗО Франк Пега који сматра да је “у вријеме економске кризе мудар избор не повећавати број радних сати.”
СЗО је најавила да ће, узимајући у обзир податке ове студије, настојати да побољша своје радне прописе.
Агенције
